ЕУ фондови у Црној Гори: Велика прилика коју апсорпцијски капацитети тек треба да прате

Европска унија је за период 2021–2027. издвојила преко 330 милиона евра за Црну Гору кроз различите инструменте — ИПА III, WBIF и тематске фондове. Ипак, стопа апсорпције остаје испод 40%, а разлози за то леже дубоко у административним, техничким и политичким структурама земље.

Шта је тачно доступно?

Инструмент претприступне помоћи (ИПА III) за Црну Гору предвиђа индикативну алокацију од 330,7 милиона евра у периоду 2021–2027, са годишњим просјеком од 47,2 милиона. Поред тога, кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF) доступне су и грант компоненте инфраструктурних пројеката, а кроз Зелену агенду за Западни Балкан Европска комисија је отворила додатне линије за климатску транзицију.

Укупно, процјене показују да Црна Гора у наредних пет година може добити преко пола милијарде евра из различитих ЕУ извора — износ еквивалентан скоро 20% годишњег БДП-а земље.

Зашто апсорпција заостаје?

Надлежна тијела — Министарство европских послова и Национални фонд — редовно указују на неколико кључних препрека. Административни капацитети, нарочито на нивоу локалних самоуправа које треба да имплементирају велики дио пројеката, остају недовољни. Документација, тендерски поступци и PRAG стандарди компатибилни са ЕУ процедурама и даље представљају изазов за велики број корисника.

Политичка нестабилност такође игра улогу — честе смјене влада успоравају стратешко планирање и програмирање. Тројна подјела власти у периоду 2020–2024. оставила је траг на капацитетима планирања у кључним министарствима.

"Проблем није у томе да ЕУ не даје новац. Проблем је у томе да наше институције нису изградиле механизме за брзо и ефикасно коришћење тих средстава. То је системски задатак, не пројектни."

— Милена Бошковић, директорица Националног фонда, мај 2025.

Успјешни пројекти: Шта ради добро?

Постоје свјетли примjери добре апсорпције. Пројекат „Одрживи водовод сјевера" у општини Бијело Поље, финансиран ИПА III средствима, завршен је у роковима и испод буџета. Реформски пројекти у области правосуђа, нарочито имплементација ICMIS система у управљању судским предметима, такође се наводе као позитивни примјери.

Програм ERASMUS+ функционише на завидном нивоу — Универзитет Црне Горе у протеклој години уписао је 23% више студената на рaзмјену, а партнерства са универзитетима из Аустрије, Словеније и Хрватске знатно су ојачала.

Нови циклус: Могућности за 2025–2026.

Европска комисија ускоро ће отворити нови позив у оквиру Зелене агенде за Западни Балкан, са акцентом на производњу обновљиве енергије, енергетску ефикасност зграда и управљање отпадом. Ово је директна прилика за Црну Гору, с обзиром да земља остаје увозник енергије упркос значајном хидро-потенцијалу.

Влада Черновски је у мају 2025. усвојила Акциони план апсорпције ЕУ фондова, са конкретним мјерилима за повећање стопе на 55% до 2026. године. Независни посматрачи оцјењују план као амбициозан, али достижан ако га прати јачање административних капацитета.

Перспектива: Улагање у апсорпцијски капацитет

Парадоксално, дио ЕУ средстава треба употријебити за изградњу капацитета за коришћење тих истих средстава. Тренинг програми за службенике, дигитализација тендерских процедура и стручна техничка помоћ могу знатно убрзати апсорпцију у наредним годинама.

Уколико Црна Гора успије да правилно искористи доступне ЕУ ресурсе до краја програмског периода, инвестиције у инфраструктуру, зелену транзицију и реформу јавне управе могле би обиљежити наредну деценију развоја земље.