Туристичка сезона 2025: Рекордни приходи и нови изазови за црногорску привреду

Статистика Министарства туризма Црне Горе потврђује рекордне приходе у трећем кварталу 2025. године. Са преко 2,4 милиона страних посјетилаца у периоду јун–јул, земља биљежи раст од 18,3% у односу на исти период прошле године. Ипак, иза сјајних бројева крију се структурни проблеми које аналитичари одавно најављују.

Бројке које охрабрују

Монтстат је објавио да су туристички приходи у првих седам мјесеци 2025. премашили 1,1 милијарду евра, што представља историјски максимум за Црну Гору. Главни генератори раста су приобалне општине — Будва, Тиват, Херцег Нови и Котор — које заједно чине 74% свих ноћења.

Посебно је значајан раст чартер саобраћаја преко Аеродрома Тиват, чија пропусна моћ биљежи повећање капацитета за 22% у односу на 2024. Аеродром Подгорица бележи стабилан раст линија са Западном Европом, нарочито са Аустријом, Њемачком и Скандинавским земљама.

Структура тржишта: Ко долази у Црну Гору?

Анализа изворних тржишта показује значајну диверзификацију у односу на раније периоде. Русија, која је некада чинила и до 30% свих посјета, данас учествује са свега 6,2%, посљедица је ратних збивања и санкција. Овај вакуум успјешно су попунили туристи из Пољске (+41%), Њемачке (+29%), Чешке (+25%) и Израела (+33%).

Интересантан је и тренд раста домаћег туризма — Црногорци данас чине 8,7% свих туристичких ноћења, нешто поред података из 2020. када је пандемија привремено повећала унутрашњу потражњу.

Инфраструктурни притисак: Свијетла и тамна страна бума

Рекордна посјећеност са собом носи и озбиљне инфраструктурне проблеме. Путеви приобаља, посебно магистрала Будва–Петровац и подручје Которског залива, суочавају се са колапсом саобраћаја у вршним часовима. Систем управљања отпадом у приморским општинама ради на ивици капацитета.

Туристичка организација Будве (ТОБ) извјештава о преоптерећењу плажа и захтијева хитну имплементацију система ограничења приступа, сличног оном у Дубровнику. Урбанисти упозоравају да некоординисана градња угрожава сам производ — природу и аутентичност коју туристи траже.

"Туризам је мач са двије оштрице. Ако не управљамо растом, данашњи рекорди постају сутрашњи проблеми. Морамо развијати садржај изван приморја и продужавати сезону."

— Проф. Слободан Кривокапић, Економски факултет Подгорица

Унутрашњост: Нетакнути потенцијал

Дурмитор, Биоградска Гора, Проклетије и Пиви представљају туристички производ који остаје видљиво недовољно искориштен. Иако ЕУ фондови и ИПАРД програми финансирају развој руралног туризма, имплементација каска. Само 12% укупних ноћења реализује се у сјеверним општинама, које заједно покривају преко 60% националног територија.

Програм "Зелени туризам Crna Gora 2030", усвојен прошле године, предвиђа подстицаје за ауто-камп туризам, планинарске тур-пакете и агро-туризам. Мјере ипак нису довеле до видљивих помака у структури тражње.

Радна снага: Хронични дефицит

Туристичка индустрија Црне Горе суочава се са хроничним дефицитом радне снаге. Процјене послодаваца говоре о 8.000–11.000 незапопуњених позиција у угоститељству, нарочито у категоријама кувара, конобара и хотелске услуге. Сезонска природа послова одвраћа домаћу радну снагу, па хотелска предузећа у великој мјери ангажују раднике из Србије, Босне и Херцеговине и Украјине.

Прогноза за аугуст и даљу сезону

Метеоролошке прогнозе и трендови резервација указују на наставак позитивних кретања. Сектор ваздушног превоза бележи преко 85% попуњеност капацитета за аугуст, а хотелска индустрија у Будви и Тивту јавља пуну попуњеност у периоду 1–20. аугуста. Поједини аналитичари прогнозирају да ће укупни туристички приходи за 2025. прећи 1,5 милијарди евра, чиме би Црна Гора поставила нови историјски рекорд.

Ипак, одрживост ових резултата захтијева системске реформе: боља инфраструктура, управљање носивим капацитетом дестинација, боља расподјела туристичких токова и развој четверогодишњег туризма. Без тих мјера, раст може постати контрапродуктиван.