Образовни систем Црне Горе: Између реформских обећања и свакодневне учионице
Министарство просвјете је у 2024. покренуло пети по реду крупни реформски пројекат у образовању у посљедњих 20 година. Иако намјере Стратегије образовања 2024–2028. звуче промисљено, учитељи, родитељи и ученици постављају исто питање: шта ће овог пута бити другачије?
PISA резултати: Огледало система
Резултати PISA истраживања из 2022. (последња доступна компаративна студија) показали су да учeници у Црној Гори постижу резултате испод просјека ОЕЦД земаља у свим трима мјереним областима — читалачкoj писмености, математичкoj и научнoj писмености. Иако је Crna Gora нова земља учесница у односу на традиционалне OECД чланице, резултати указују на системске слабости у области примјењеног мишљења и рјешавања проблема.
Истраживачи Завода за школство истичу да је велики дио проблема структурне природе: наставни планови и даље фаворизују усвајање чињеница насупрот критичком мишљењу, а оцјењивање остаје превасходно сумативно, без довољно формативних елемената.
Образовање у бројевима (Црна Гора, 2024/25)
- Основних школа: 163
- Средњих школа: 48
- Студената на УЦГ: ~17.400
- Наставника у систему: ~12.600
- Учешће образовања у буџету: ~5,8% БДП
Дигитализација: Напредак постоји, али је неравномјеран
Програм дигитализације школа, финансиран дјелом из ИПА средстава, омогућио је опремање преко 120 школа таблетима и паметним таблама у периоду 2022–2024. Сервис e-дневник и платформа e-образовање имају висок степен коришћења у приградским школама, али у руралним подручјима — нарочито у сјевернoм региону — употреба остаје ниска због слабе интернет инфраструктуре.
Медијска писменост и безбједност на интернету уведени су у наставне планове за 7. и 8. разред основне школе, али наставници наводе да им недостаје адекватна обука за квалитетну реализацију ових садржаја.
Одлив мозгова: Тиха криза
Статистика одлива кадрова из система образовања забрињава стручну јавност. Студенти са највишим оцјенама у највећем броју одлазе на факултете у Хрватску, Аустрију, Слoвенију и Њемачку и само мањи проценат се враћа. Истраживање МОНСТАТА из 2024. показало је да 67% дипломаних студената са просјеком изнад 9,0 планира каријеру ван Црне Горе.
"Улажемо у образовање, а затим извозимо таленте. То није образовна политика — то је субвенционисање развоја туђих привреда."
— Ана Лукшић, ректорица Универзитета Доња Горица, мај 2025.
Струковно образовање: Недовољно цијењен ресурс
Привредна комора Црне Горе упорно истиче да тржиште рада очајнички недостаје квалификованих техничара, електричара, ВК-инсталатера и грађевинских стручњака. Упис у средње стручне школе ипак расте лаганим темпом — са 38% у 2020. на 43% у 2024. — али пројектована потреба привреде и даље превазилази понуду.
Дуалне форме образовања, у партнерству са привредом, функционишу у неколико пилот школа у Подгорици и Бијелом Пољу. Привредни субјекти похваљују квалитет ученика укључених у дуалне програме, али указују да административне процедуре отежавају ширење модела.
Шта доноси нова стратегија?
Стратегија образовања 2024–2028. идентификује пет стубова реформе: квалитет наставе, инклузивност, дигитализацију, интернационализацију и јачање струковних програма. Конкретне мјере укључују обавезне тренинге за наставнике сваке три године, увођење менторства у школама и побољшање плата (просјечна нето плата наставника у основној школи тренутно износи 690 €).
Синдикати просвјете оцјењују предложено повећање плата као недовољно, а постоји реалан ризик од штрајкова у септембру 2025. ако Влада не усвоји измијењену понуду прије почетка нове школске године.