Здравствени систем Црне Горе: Између модернизације и хроничних проблема

Фонд здравственог осигурања Црне Горе у 2025. години располаже буџетом од преко 400 милиона евра, а улагања у здравствену инфраструктуру никада нису била виша. Ипак, листе чекања, недостатак специјалиста и регионалне неједнакости у приступу здравственој заштити остају проблеми с којима се суочавају грађани широм земље.

Примарна здравствена заштита: Основа је слаба

Мрежа Домова здравља у Црној Гори покрива све општине, али квалитет услуга знатно варира. У приморским општинама и Подгорици ниво опремљености и кадровске попуњености задовољава стандарде, али у сјеверним и источним општинама (Колашин, Плужине, Андријевица, Петњица) грађани се суочавају са дугим чекањима и честим упућивањима у Подгорицу.

Проблем је посебно изражен код специјалистичких услуга: Нуклеарно-медицинска дијагностика, неуроидеологија и педијатријска хирургија доступни су искључиво у Клиничком центру Црне Горе (КЦЦГ) у Подгорици, који истовремено функционише и као клиника трећег нивоа и као установа која покрива основне специјалистичке потребе грађана.

Кадровска криза: Лијечници одлазе

Одлив медицинских кадрова постаје озбиљна пријетња систему. Процјене стручних удружења говоре о 200–300 лијекара и специјалиста који су у протеклих пет година напустили земљу, углавном одлазећи у Аустрију, Њемачку, Хрватску и Словенију, гдје зараде у медицини и двоструко до четвороструко надмашују оне у Црној Гори.

Посебно је критична ситуација са анестезиолозима, радиолозима и патолозима. КЦЦГ тренутно ради са 30% мање анестезиолога него што је систематизацијом предвиђено, а резултат су отказивања или одлагања операција.

"Не можемо задржати кадрове ако не могу да купе стан у граду у ком раде. То није само питање здравственог система, то је питање цјелокупне социјалне политике."

— Др Веселин Мијовић, предсједник Лљекарске коморе Горе Горе, јун 2025.

Технологија и дигитализација

Систем електронског здравства (ИСЗ) уведен је у пилот верзији 2022. и тренутно покрива 68% Домова здравља. Електронски лист и централизовани пацијентски картон значајно смањују биполарно ради административне препреке, али интеграција са болничким системима (пре свега са КЦЦГ) остаје непотпуна.

Телемедицина је у 2025. добила правни оквир кроз измјене Закона о здравственој заштити, а пилот-пројекти теле-консултација у општинама Колашин и Плав показали су позитивне резултате у смањењу непотребних путовања у Подгорицу.

Реформа: Нови закон на видику

Министарство здравља је у јавну расправу упутило Нацрт закона о здравственој заштити, са циљем трансформације система у правцу јаче примарне заштите, обавезног упућивања преко породичног лијекара и смањења административних трошкова. Синдикати здравства позитивно оцјењују правац, али тврде да без значајног повећања буџета промјене ће остати паперне.

Посебна тачка дискусије јесте улога приватног сектора у здравству. Данас приватне клинике у Подгорици и Будви обављају знатан дио дијагностике и специјалистичких прегледа, а забрина постоји да ће нови закон или смањити или повећати ту улогу, зависно од коначне верзије текста.