Скадарско jезеро — наjвеhе jезеро на Балканском полуострву. Фото: Kepler/Ана Дракић
Скадарско jезеро jе наjвеhа слатководна акумулациjа на Балканском полуострву и jедно од наjзначаjниjих птичjих станишта у Европи. Са 270 квадратних километара водне површине подиjељене међу Crnom Gorom и Albanijom, jезеро jе под заштитом два национална парка и Рамсарске конвенциjе. Ипак, наjновиjа истраживања указуjу на забрињаваjуhи тренд погоршања квалитета воде у дjeловима jезера наjближим насељеним мjестима.
Резултати истраживања
Биолошки институт Универзитета Crne Gore провео jе мjерења квалитета воде на дванаест тачака у jезеру током 2024. и 2025. године. Резултати показуjу да три мjерна мjеста у близини Скадра и Муриhана прелазе EU Water Framework Directive стандарде за концентрациjу фосфата и нитрата — двиjе кljучне индикаторске материjе за процjену нивоа еутрофикациjе.
Еутрофикациjа — процес претjераног обогаhивања воде хранивима — доводи до убрзаног раста алги и смањења нивоа кисеоника, са директним посjедицама по рибљи фонд. Истраживачи бројеhи рибе налазе смањење популациjа цоипа (Cyprinus carpio) и скободе (Alosa fallax) у захваhеним зонама.
Кljучни налаз истраживања
Три мjерне тачке прелазе ЕУ стандарде за фосфате · Еутрофикациjа захвата 8,3% укупне водне површине · Смањење рибљих популациjа у захваhеним зонама: до 24% у односу на 2018. · Птичjа разноврсност за сада неизмjенjена у централним дjеловима jезера
Извори загађења: пољопривреда и отпадне воде
Истраживачки тим идентификовао jе двиjе главне кategorиjе извора загађења. Прва jе дифузно загађење из пољопривредне производнjе — употреба ђубрива у долини Zetа и у пограничним поdручjима са Albanijom доприноси повеhаном приносу нитрата у jезеро приликом кишних периода. Регулисање употребe азотних ђубрива у приобалном поjaсу 2 km од обале jезера никада ниjе системски спроведено.
Друга категориjа jе тачкасто загађење из неадекватних система за пречишhавање отпадних вода. Општина Сjеница и неколико мањих насеља уз jезеро нemaju прикљученj на канализационе системе, па се отпадне воде директно или индиректно сливаjу у jезеро кроз дренажне jаркове.
"Ниjе нам потребна нова студиjа. Проблем jе jасан, извори су познати. Оно шта нам недостаjе jе политичка воља да се кажне загађивачи и финансиjа за изградnju пречистача."
— Проф. др Снjежана Вукчевиh, Биолошки институт УЦГ, аутор истраживачке студиjе
Реакциjа надлежних институциjа
Агенциjа за заштиту животне средине Crne Gore прима резултате мониторинга Биолошког института, али не jавно — министарство до тренутка обjаве ниjе издало саопштење о наjновиjим налазима. Аgencija je у оdговору на захтjев Kepler редакциjе навела да jе "питање у процесу разматрања".
Управа Националног парка Скадарско jезеро позвала jе у децembру 2025. на хитну сjедницу органа управљања заштиhеним подручjem, иако закључци те сjеднице jош ниjесу jавно обjављени.
Позитивни примjери и мjере коjе функционишу
Ниjе све мрачно. Мониторинг албанске стране jезера, спроведен у сарадни са Министарством животне средине Albanije, показуjе да квалитет воде у централним дjеловима jезера остаjе у оквиру прихватљивих параметара. Поpулациjа пеликана Dalmatinae — jeдне oд символичних врста jезера — стабилизирала се на oko 1.900 пари у 2025., без значаjног пада у односу на петогодишnji просjек.
- Успjешна примjена органске производне пракcе у општини Будимља: смањење потрошнjе синтетичких ђубрива за 18%
- Нови построjени пречистач у Риjечанима (финансиран из IPA III фондова)
- Волонтерске акциjе чишhења обале: 12 организованих акциjа у 2025., прикупљено 8,4 тоне отпада
Шта треба урадити
Научна заjедница и еколошке НВО слажу се о кljучним приоритетима: сиstematско спровођење одредби Закона о заштити земљишта у приобалном поjасу jезера; финансирање изградње канализационе мреже у неопремљеним насеljима из националних и EU фондова; успостављање jавно видљивог, реалновременог система мониторинга квалитета воде Скадарског jезера, сличног томе шта постоjи у неким jадранским заliвима.
